Stalno su vam hladna stopala? Nije uvek bezazleno: Kada je u pitanju loša cirkulacija, a kada simptom dijabetesa, štitne žlezde ili Rejnoovog sindroma!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Hladna stopala zimi često su normalna reakcija tela na niske temperature, ali mogu ukazivati i na lošu cirkulaciju, stres ili anksioznost.
- Simptom se povezuje i sa dijabetesom, anemijom, smanjenom funkcijom štitne žlezde, Rejnoovim fenomenom i Birgerovom bolešću.
- Pomažu tople vunene čarape, kretanje i kratka topla kupka, a stalno hladna, bleda stopala traže pregled lekara.
Osećaj hladnoće u stopalima je česta pojava tokom zimskih meseci, ali ponekad može ukazivati na skrivene zdravstvene probleme. Iako je često reč o prirodnoj reakciji tela na niske temperature, slaba cirkulacija i određena medicinska stanja zahtevaju pažnju.
Svaka osoba ima drugačiju osetljivost na hladnoću, ali ljudsko telo funkcioniše na sličan način kada temperature padnu. Kada se nađemo u hladnom okruženju, krvni sudovi u ekstremitetima se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote.
Organizam tada ulazi u režim preživljavanja i preusmerava protok krvi ka vitalnim organima, poput srca i pluća. Budući da su stopala najudaljenija od srca, sasvim je očekivano da će se ona prva ohladiti. Ovaj proces smanjuje količinu kiseonika u tkivima, što ponekad može izazvati blagu promenu boje kože.
Prirodni odgovor organizma i stres
Pored spoljašnje temperature, značajan faktor predstavlja i visok nivo stresa ili anksioznosti. Jedna od prirodnih reakcija tela na stresne situacije jeste oslobađanje adrenalina u krvotok. Dok cirkuliše, adrenalin izaziva sužavanje perifernih krvnih sudova, što dodatno smanjuje dotok krvi u najudaljenije delove tela.
Ovaj mehanizam čuva energiju i priprema organizam za potencijalnu opasnost, ali u modernom vremenu može rezultirati hronično hladnim rukama i nogama. Smanjenje napetosti može pomoći u ublažavanju ovih simptoma u situacijama kada nismo direktno ugroženi.
Loša irkulacije i potencijalna oboljenja
Jedan od najčešćih razloga za redovno smrzavanje ekstremiteta leži u lošoj cirkulaciji. Nedostatak fizičke aktivnosti, dugotrajno sedenje za radnim stolom ili nošenje preuske obuće značajno otežavaju putovanje krvi do donjih delova tela.
Pored toga, loše životne navike poput pušenja imaju vazokonstriktorni efekat, što znači da dodatno otežavaju protok krvi kroz organizam. Zbog toga se pušači mnogo češće žale na nelagodnost izazvanu hladnim stopalima u poređenju sa osobama koje ne konzumiraju duvan.
Hladna stopala ponekad predstavljaju rani simptom osnovnih medicinskih stanja koja ometaju pravilan protok krvi. Dijabetes, može dovesti do periferne neuropatije, odnosno oštećenja živaca koje stvara osećaj hladnoće, čak i kada su stopala na dodir topla.
Anemija je još jedno često stanje koje se javlja kada telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca za efikasan prenos kiseonika. Takođe, smanjena funkcija štitne žlezde otežava normalan metabolizam, što direktno utiče na sposobnost tela da reguliše temperaturu.
Neki ljudi pate od specifičnih poremećaja koji izazivaju burne reakcije na promene temperature ili stresne događaje. Rejnoov fenomen je stanje usled kojeg krvni sudovi postaju preosetljivi, pa se prsti na nogama mogu obojiti u belu ili plavu boju i postati utrnuli.
Retka pojava je i Birgerova bolest, oboljenje usko povezano sa upotrebom duvanskih proizvoda, koje izaziva oticanje krvnih sudova i formiranje opasnih ugrušaka. Ukoliko se pojave rane koje ne zarastaju ili snažni bolovi tokom hodanja, neophodno je što pre zatražiti stručnu medicinsku pomoć.
Jednostavna rešenja i preporuke
Iako ozbiljna oboljenja zahtevaju medicinski tretman, u većini slučajeva problem se može ublažiti promenom svakodnevnih navika. Stručnjaci koji proučavaju hladna stopala savetuju nošenje toplih čarapa, pri čemu je vuna najbolji materijal za termičku izolaciju jer zadržava vazduh i odlično odvodi vlagu.
Zanimljivo je da previše debele čarape ili nošenje više pari istovremeno može pogoršati situaciju, jer vrše pritisak na stopalo i tako prekidaju ionako slabu cirkulaciju. Fizička aktivnost, čak i u vidu kratkih vežbi istezanja ili lagane šetnje, predstavlja najbrži način da se podstakne protok tople krvi kroz celo telo.
Topla kupka u trajanju od 10 do 15 minuta takođe može pružiti trenutno olakšanje i prijatno opustiti mišiće na kraju napornog dana. Međutim, ukoliko su vam stopala stalno hladna i bleda, čak i u veoma toplim prostorijama, to može biti znak za uzbunu.
Pojava trnaca, dugotrajni gubitak osećaja ili vidljive promene na koži su jasni simptomi zbog kojih bi trebalo zakazati lekarski pregled. Pravovremena dijagnoza omogućava primenu adekvatne terapije koja cilja osnovni uzrok, umesto da se bori samo sa njegovim upornim posledicama.
Kurir.rs/RTS